Ma­lo lju­di zna da pa­strm­ka ima ve­li­ku taj­nu i da pred­sta­vlja pli­va­ju­ći pri­mjer fe­no­me­na pri­ro­de. Po­da­tak da se po­to­ča­ra ko­ja obi­ta­va u po­to­ku ili ne­koj ri­je­ci tu na­la­zi vi­še od hi­lja­du go­di­na i ni­je ne­ka eks­klu­zi­va, ali ta ma­la po­to­ča­ra, kao i ona ve­li­ka sa No­vog Ze­len­da, ali i ona koja se lo­vi u Hel­sin­bor­gu na mo­ru, kri­je taj­nu, a to je da je u pi­ta­nju ge­net­ski apo­slut­no ista ri­ba. Bi­la ona od dva pe­dlja ili 20 ki­lo­gra­ma opet je ista. Pa­strm­ka je ču­do pri­ro­de.
Sve pa­strm­ke, osim mor­ske su ge­net­ska re­zer­va. Ako bi se bi­lo šta de­si­lo mor­skoj pa­strm­ci auto­mat­ski bi se po­to­ča­re po­če­le spu­šta­ti ka mo­ru da za­mje­ne iz­u­mi­ru­će mor­ske. Na­kon ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja po­ra­sle bi do te ve­li­či­ne i kao da­na­šnje pa­strm­ke vra­ća­le se u po­to­ke na mri­jest. Mo­žda zbog iz­u­zet­ne flek­si­bil­no­sti ova ri­ba i je­ste za­u­ze­la sve kon­ti­nen­te i sad na, na­šu ra­dost, kao bi­ser iz školj­ke kra­si na­še po­to­ke ri­je­ke i je­ze­ra i mo­ra, is­ti­če Ibra­him Me­ši­no­vić, ko­ji već du­gi niz go­di­na ži­vi i ra­di u Šved­skoj, kao pro­fe­si­o­nal­ni ve­zač mu­ši­ca.
Mor­ska pa­strm­ka pri­pa­da po­ro­di­ci sal­mo (sal­mo trut­ta). Naj­vje­ro­vat­ni­je sve vr­ste pa­strm­ki po­ti­ču sa istog pod­ruč­ja što ob­ja­šnja­va da se mor­ske pa­strm­ke vra­ća­ju zbog mri­je­sta u ri­je­ke. Mor­ska pa­strm­ka ži­vi u ja­ti­ma i hra­ni se na du­bi­na­ma od dva do pet me­ta­ra. Ovo je vr­lo va­žan po­da­tak za­to što svi mu­ši­ča­ri i va­ra­li­ča­ri mo­ra­ju pro­na­ći pod­ru­či­ja gdje se mor­ska pa­strm­ka hra­ni, a to ni­je la­ko, jer ona če­sto mi­gri­ra. Njen ži­vot­ni ci­klus po­sli­je mri­je­sta (ok­to­bar-ja­nu­ar) po­či­nje da bi­va na­mi­je­njen in­te­ziv­noj is­hra­ni i tad je­de sve što mo­že da na­đe u ri­je­ci u ko­joj se mri­je­sti­la. Po­sla­sti­ce su joj ki­šne gli­ste, ve­li­ke nim­fe ka­me­njar­ki, ra­či­ći i ri­bi­ce. Naj­če­šće se lo­vi u ri­je­ci ko­jom se ri­ba kre­ta­la ka mri­je­sti­li­štu.
– Lov na mor­sku pa­strm­ku ni­je ogra­ni­čen sa­mo na ri­bo­lov­nu teh­ni­ku mu­ši­ča­re­nje, već se če­sto mo­gu sre­sti i va­ra­li­ča­ri, plov­ka­ro­ši i dru­gi, svi u lo­vu na istu ri­bu – is­ti­če do­bri po­zna­va­lac mor­skog i je­zer­skog ri­bo­lo­va Me­ši­no­vić.
Za lov u mo­ru u ra­noj se­zo­ni pre­po­ru­ču­je dvi­je osnov­ne imi­ta­ci­je: gam­ma­ru­si (ra­či­ći) i pje­šča­ne mor­ske gli­ste. Ove dvi­je imi­ta­ci­je do­la­ze u mno­go raz­li­či­tih va­ri­ja­ci­ja. Lov u ra­nom di­je­lu se­zo­ne ni­je lak. Ta­da je vo­da iz­u­zet­no hlad­na sa tem­pe­ra­tu­rom oko če­ti­ri ste­pe­na Cel­zi­ju­sa. Ako pi­ri vje­trić la­ko se mo­že iz­gu­bi­ti tje­le­sna tem­pe­ra­tu­ra. Zbog to­ga je zna­ča­jan iz­bor ade­kvat­ne odje­će. Oba­ve­zna je upo­tre­ba kva­li­tet­nog ter­mo pod­ru­blja, a za­tim neo­pren pan­ta­lo­ne i jak­ne ko­je šti­te od vje­tra.
- Za vri­je­me do­brog da­na mo­že se ulo­vi­ti mno­štvo mor­skih pa­strm­ki, mi­ni­mal­na du­ži­na je 40 cm, s tim da se žen­ke od­mah pu­šta­ju na­zad jer se na­kon mri­je­sta nji­ho­va tje­le­sna te­ži­na sma­nji i do 30 od­sto. Muž­ja­ke ako su pre­ko 40 cm du­ži­ne, za one ko­ji že­le da no­se ri­bu osta­vlja­mo u kor­pu, is­ti­če Me­ši­no­vić.
Za­ni­mlji­va in­for­ma­ci­ja je da u Šved­skoj ne mo­ra­te po­sje­do­va­ti ri­bo­lov­nu do­zvo­lu ka­da že­li­te lo­vi­ti na mo­ru. Što se ti­če iz­bo­ra ma­ma­ca, za lov na mor­sku pa­strm­ku on bi iz­gle­dao po­put ove li­ste naj­lov­ni­jih stre­a­me­ra: Wolly Bug­ger, Zon­ker, Mag­nus, Aura­rej­jen i Fyggi. Svi oni ko­ji ži­ve u Skan­di­nav­skim ze­mlja­ma zna­ju da je otva­ra­nje no­ve pro­ljeć­ne se­zo­ne i lov mor­skih pa­strm­ki po­se­ban i izvna­re­dan ri­bo­lo­vač­ki do­ga­đaj.
– Imao sam sre­će da po­gle­dam vr­lo za­ni­mljiv film dan­skih ri­bo­lo­va­ca ,,Taj­ne mor­ske pa­strm­ke, če­tri mu­ši­ce za pro­lje­će”. Jed­na od pred­sta­vlje­nih mu­ši­ca iz tog fil­ma spa­da si­gur­no u de­set naj­lov­ni­jih mu­ši­ca svih vre­me­na u lo­vu na mor­sku pa­strm­ku. Nje­no ime je Pat­te­gri­sen (pre­ve­de­no - ru­ži­ča­sto pra­se). Ta mu­ši­ca je na­sta­la 2004. u iz­ra­di dan­skog ve­le­maj­sto­ra ve­za­ča mu­va Kla­u­sa i da­nas kra­si ku­ti­je go­to­vo svih ri­bo­lo­va­ca na mor­sku pa­strm­ku u Skan­di­na­vi­ji – re­kao je Me­ši­no­vić.
S.B.Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net